Naslovna strana

Veoma posećena izložba “U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-53″ autora dr Srđana Cvetkovića, naučnog saradnika Instituta za savremenu istoriju, svečano je zatvorena u subotu, 2. avgusta 2014. godine, u Istorijskom muzeju Srbije. Publici su se ovom prilikom obratili pisac Dušan Kovačević, Ljiljana Pekić, udovica književnika Borislava Pekića, Nj.K.V. kneginja Jelisaveta Karađorđević, Pero Simić, reditelj Milutin Petrović, kao i dr Srđan Cvetković, autor izložbe, i Zorica Marinković, koordinator projekta.

Pozdravljajući prisutne poslednje posetioce izložbe “U ime naroda!”, princeza Jelisaveta je izrazila nadu da će prikazana istorijska građa naći put do školskih udžbenika:

“Moj otac i majka, moja braća i ja, bili smo teško zlostavljani od strane komunista. Oduzeli su nam otadžbinu, lišili nas građanskih prava, oteli nam svu imovinu.

Ceo život se borim da dokažem nevinost moga dragog oca kneza Pavla, borim se da nam bude vraćena očevina. Borim se da bih živela u mojoj Srbiji bez žiga koji smo svi nosili, da sam ‘narodni neprijatelj’.

Da, uspela sam da sudski budemo rehabilitovani, uspela sam da oca, majku i brata sahranim na Oplencu, uspelo mi je da, zajedno sa mojim saputnicima, kažem istinu o vladavini namesnika posle ubistva kralja Aleksandra sve do puča 27. marta 1941. godine. Sad želim da ta istina uđe u udžbenike istorije koja se predaje u našim školama.

Zbog svega ovoga imam pravo da ovde izrazim moje duboko saosećanje sa žrtvama terora i genocida koji je učinjen nad srpskim narodom od strane jugoslovenskih i srpskih komunista.

Evo, prvi put se u Beogradu prikazuju njihovi zločini. Prvi put vidimo lica nekih od žrtava i lica njihovih dželata. I mi dobijamo predstavu o velikom stradanju Srba, užasnom zločinu koji je počinjen posle završetka Drugog svetskog rata. Drago mi je da više ne razdvajamo žrtve, tu je prikazana golgota golootočana, stradanje četnika, nedićevaca, ljotićevaca… Stradali su sveštenici, vladike, dobri domaćini, seljaci, đaci, trgovci, profesori, bivše vojskovođe , slikari, pisci, glumci… Jednom rečju: ljudi i žene iz svih staleža. Cela Srbija.

Ovu izložbu treba da vide svi, u svim našim gradovima, svi moramo biti svesni kroz kakvo je čistilište prošla Srbija. Dekomunizacija naše zemlje mora biti potpuna, jer samo kroz svest o ceni koja je plaćena tom neljudskom poretku – Srbija ima pravo na budućnost. Dalje…