Naslovna strana

U januaru 2001. godine krenula sam u dogovore i akciju povodom objavljivanja knjiga za decu. Izdavačka kuća “Zlatna knjiga” iz Beograda je objavila četiri knjige – a prva je bila bajka “Jabuka i leptir”. Potom su, u narednih par godina, objavljene i “Saša, ciganski pas”, “U carstvu duge” i “San maloga Karađorđa”.

Prva svečana promocija “Jabuke i leptira” održana je u Skupštini grada Beograda, simbolično na dan kada sam, šezdeset godina ranije, sa porodicom oterana iz rodnog grada. Drugi su govorili o knjizi, Raša Popov je bio nadahnut, bajku je čitala dramska umetnica Neda Arnerić, poredili su me sa Andersenom, a ja sam govorila samo možda minut, pomenuvši događaje od 27. marta 1941. godine. Potpisala sam mnogo knjiga i susrela mnogo prijatelja i poznanika. Američki ambasador Bil Montgomeri prvi je stigao na promociju. Bilo je i mnogo televizijskih ekipa. Veče su upotpunili muzika i koktel i gosti su bili veseli, topli i razdragani. Dalje…

Da li ste znali da Narodni muzej u Beogradu poseduje prvorazrednu kolekciju impresionističkih slika i dela drugih umetnika, koju je prikupio i donirao knez Pavle Karađorđević?

Moj otac je voleo i cenio lepotu i govorio je da treba gledati i pamtiti samo najbolja umetnička dela, kako bismo prema njima mogli da merimo inferiorne slike i umetničke objekte. Smatrao je da to pomaže našem razvoju i sazrevanju i da ne treba gubiti vreme na mediokritet.

Knez Pavle je počeo da prikuplja umetnička dela još 1925. godine, u vreme kada impresionisti još nisu bili popularni. “U januaru 1925. godine knez Pavle je, prilikom jednog susreta sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Marijom u Parizu, predložio da se u Beogradu osnuje Muzej moderne umetnosti. Kralj nije verovao da bi tako nešto bilo izvodljivo. Posle nekog vremena rekao je Pavlu da bi trebalo da se obrati ministru finansija, verujući da je time stavio tačku na njegov projekat – neostvariv zbog manja sredstava. Knez Pavle, međutim, nije odustajao. Iz jednog pisma Berensonu saznajemo šta je preduzeo:

Predložio sam ministru da ću mu ja garantovati stvaranje jezgra galerije moderne umetnosti. Znači, biće besplatno za državu, oni treba samo da obezbede lepu zgradu. Rečeno – učinjeno. Odavno sam bio bacio oko na izvanredan turski konak iz 18. veka, s lepim amamom – okruglom prostorijom s kupolom i nišama, koje bi bile odlične za statue. Odmah sam počeo sa akcijom i pisao velikom broju ljudi. Dalje…

Mnogo volim da gajim cveće na terasi…

Ovog proleća je moj krovni vrt veoma bogat, a žute ruže koje se zovu Knez Pavle Karađorđević (HRH Prince Paul of Yugoslavia), po imenu mog oca, naročito su bujne. Ova vrsta ruže je odgajena 2006. godine u rasadniku Ruže Petrović na Avali.

“Žuto je boja duha, zlata i sunca. Jedna naročito lepa žuta ruža dobila je ime po knezu Pavlu Karađorđeviću.

Ova ruža će, u ime svih cvetova, ispratiti kneza Pavla u Topolu, na Oplenac, 6. oktobra 2012.

U rasadniku Petrović, u Vrčinu pod Avalom, za poslednjih šest godina, stvorena je ova kraljica cvetova izuzetne lepote koja asocira na savršeno, na dovršenost bez greške.

I kao što je o njoj pevao Dante (Raj XXX pevanje, 124-126), ova žuta ruža je simbol vaskrsenja i besmrtnosti, jer uvek miriše na proleće.”

(Miodrag Janković, 2012)

Dalje…

Prošao je april.

April je poseban mesec u mom životu.

Sedmog aprila je moj rođendan, a petnaestog aprila je bio rođendan mog oca, po starom kalendaru.

Moj najomiljeniji brat Niki umro je dvanaestog aprila.

Imao je samo 25 godina i izgubio je život sam, usred noći, kada mu se automobil prevrnuo, a on se udavio u plitkom jarku.

***

“Kraj otvorenog prozora, osvetljen samo svetlom praskozorja, stajao je Pavle. Naglo se probudio i više nije mogao da zaspi. Događalo mu se to i ranije. Noć je bila praćena košmarnim snovima i probudio se sa čudnim predosećanjem… Nije mogao sebi da ga objasni, da ga svrsta u bilo koju kategoriju.

Pretpostavljao je da je u pitanju uzbuđenje što će se deca i prijatelji okupiti na njegov rođendan. Pomislio je da je u pitanju Olgino odsustvo. Nije bila kraj njega. Iako su im spavaće sobe bile odvojene, skoro da se noću nisu odvajali. Užasno mu je nedostajala.

Posmatrajući prostor oko kuće u ulici Šefer, iz dubine kuće začuo je zvuk telefona. U njemu se najednom javilo neko čudno zloslutno predosećanje.

Na vratima se pojavila Jelisaveta. Bila je samrtnički bleda. Dalje…

Milioni dolara se svake godine troše na istraživanje raka i pronađeni su lekovi za mnoge bolesti koje su odnosile brojne živote, ali niko još nije uspeo da pronađe način da iskoreni kolektivnu glupost, aroganciju, i uobraženost. Ove opasne zaraze već stotinama godina napadaju ljudske umove.

Čovek, jer ovo je  u suštini njegov svet, stvorio je Boga prema svom obličju, napisao svete knjige i odlučio da je on taj koji zna ko je Bog i šta On želi. Zamislio je i da postoji bolji svet nakon smrti, jedno lepše mesto sa poljima po kojima lebde device, čuje se muzika sa harfe i gde ima dovoljno mesta da svako može da sedne pored Svevišnjeg. Ova planeta je očigledno data Čoveku i ljudskoj vrsti da je koristi, zloupotrebljava i potčinjava, jer Čovek je superioran u odnosu na Prirodu. Ne verujem da bilo koji čovek, čak i najbolji umetnik, može da napravi ništa što bi bilo tako lepo kao cvet, zalazak sunca ili pahulja. Muzika je najbliža uzvišenom zvuku, ali i Priroda ima svoje pesme…

Dalje…

Da li će moji roditelji i brat biti sahranjeni u porodičnoj grobnici na Oplencu

Godinama sam povremeno sanjala isti san u kome su se preda mnom nizale divlje i nedokučive planine, a iza svakog žbuna vrebala tajna. I u snu sam bila uzbuđena šetajući se po tim vrletima, nastojeći da otkrijem suštinu koju u sebi kriju.

Mnogo sam volela taj san i jedva čekala da ga opet, po ko zna koji put, iznova odsanjam. Ustvari, moja ljubav prema tom snu proizlazila je iz želje da ga doživim u stvarnom životu. Zbog toga sam u toku svojih brojnih putovanja po svetu uvek tražila te planine. Tražila sam ih Škotskoj, na Havajima, u Peruu, Americi, Švajcarskoj i na tolikim drugim mestima, ali nisam uspevala da ih nađem. U stvarnosti, uvek su bile nekako drugačije.

A onda se dogodilo čudo. Dalje…

Neke emocije su toliko intimne i dobro skrivene da čovek nikada ne bi pogodio šta vri u duši prvog komšije

Ceo svet, uključujući i ovu našu milu zemlju, u opasnosti je od anestezije. Postoji neko opšte osećanje panike i želje da se od svega pobegne, da se ne pati; da se gleda, a da se ne vidi; da se sluša, a da se ne čuje. Tri majmuna ne rade ništa, ne vide ništa i ne razmišljaju ništa. Naravno, to je raj za farmaceutske kompanije koje, gde god ima loših vesti ili ljudi u depresiji, prodaju još jednu bočicu „prozaka“. Štampa i televizija nas neprestano bombarduju vestima o užasnim stvarima koje se dešavaju u celom svetu. Svaki dan je zastrašujući. Vesti su uvek loše, zato verujemo u najgore o svakome i svačemu. „Oh, mora da je tačno, pročitala sam u novinama.“

Kad sam letos bila u Ribarskoj banji, jedna žena mi je rekla kako je čula da sam tamo otišla da bih se dokopala vile kralja Petra. Pogledala sam je u čudu i odgovorila da ne polažem pravo ni na jednu nekretninu u Srbiji, osim na rezidenciju vlade Crne Gore u Beogradu. Nisam je izgleda ubedila kad sam joj rekla da volim da idem u Ribarsku banju jer uživam u tom predelu i u ljudima.

Dalje…

Mi žene smo definitivno B kategorija svuda u svetu. Da li ste znale, dame, da ako žena stane iza oltara u našoj crkvi, on mora ponovo da bude osveštan?

Nisu svi stari i duboko ukorenjeni običaji i navike dobri samo zato što ih većina slepo poštuje.

Veliko je licemerje, na primer, što se nago telo posmatra kao nešto sramotno. To je jedino što imamo, što je stvarno naše. Intimni delovei se na televiziji i filmu zamagljuju, ali je u redu prikazati uživo snimke dece izgorelog lica i unakažena tela na ulici, ili slaviti neki sadistički, nasilan film. Kako nago telo može da bude uznemiravajuće, a slike rata nisu? Bradavice hrane decu, ali se smatraju i erogenom zonom, pa ih je sramota videti. Nedavno je jedan muškarac naterao svoju lepu suprugu da gola šeta ulicom da bi je kaznio i ponizio. Umesto da se oseća lepom, verovatno se osetila užasno i postiđeno.

Dalje…