Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević

Princeza Jelisaveta: Muzej je dar moga oca srpskom narodu

2017 / 04 / 21

Foto: Igor Pavićević

Časopis “Nedeljnik” je objavio intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević, pod naslovom “Muzej je dar moga oca srpskom narodu”.

“Moj otac se zaista mnogo razumeo u umetnost i to je bila njegova ljubav, zato je i napravio tako fantastičan muzej, prvi takav na Balkanu

Knez Pavle Karađorđević je muzeju koji danas nosi ime “Narodni muzej” – i čije ponovno otvaranje se još uvek čeka – poklonio 440 slika i 58 skulptura. A danas nema ni naznaka o njegovom daru muzeju koji je od 1935. do 1944. nosio njegovo, a zbog “specifične” situacije sa renoviranjem Muzeja, što se šire javnosti tiče, nema ni naznaka tim slikama i skulpturama.

Najava novoizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će kabinet šefa države preseliti u nekadašnji SIV, a da će se Novi dvor na Andrićevom vencu iskoristiti za “muzejske svrhe”, ponovo je pokrenula pitanje o obnovi i Muzeja kneza Pavla koji je u međuratnom periodu bio među najsavremenijima u Evropi.

Prizemlje Muzeja kneza Pavla kojim je upravljao naš najveći istoričar umetnosti Milan Kašanin, je prikazivalo predmete materijalne kulture iz praistorije, antike i srednjeg veka. Prvi sprat su krasili spomenici jugoslovenske umetnosti 19. veka, a na drugom spratu nalazila se zbirka savremene evropske umetnosti…

Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, kaže da je najfascinantnije u priči o muzeju što je njen otac imao toliki osećaj za umetnost “da je znao da su impresionisti tako veliki umetnici, čak i kada nisu bili u modi”.

“To je divna kolekcija, nešto su bili pokloni, neke predmete smo mi kupovali. I to je odvojeno od zbirke u Belom dvoru, tamo su bile njegove privatne slike. Ovo je bio njegov dar srpskom narodu”, kaže Jelisaveta Karađorđević. Ona za Nedeljnik govori zašto je važno da se obnovi muzej njenog oca. Dalje…

Povratak Muzeja kneza Pavla: Treba nam vratiti sećanje na budućnost

2017 / 04 / 20

Piše Miodrag Janković, istoričar

Stigla je vest da će novoizabrani predsednik Republike premestiti predsedništvo sa Andrićevog venca na Novi Beograd, a da će se u zgradi gde je sad sedište predsednika obnoviti Muzej kneza Pavla. To jest, kao što se knez vratio, eto i njegov muzej bi trebalo da se vrati tamo gde pripada, gde je bio, kada je važio za ponos Beograda i Srbije

Našu srpsku biblioteku uništile su nemačke Luftvafe bombe, naš srpski Muzej kneza Pavla upropastili su zavist i prostakluk komunista.

I kako je to sam knez Pavle rekao na otvaranju svog muzeja, 18. januara 1935, teška sudbina našeg naroda, koja nas je od pamtiveka pratila, i koja je nemilosrdno rušila napore prethodnih generacija, još jednom se ponovila.

Sada je valjda jasno zašto je trebalo rehabilitovati kneza Pavla, zašto je bilo od velike važnosti vratiti njegov prah u Srbiju gde sada počiva u Crkvi Svetog Velikomučenika Georgija, pod lozom velikoga Vožda, na Oplencu.

Bili su to značajni koraci ka slobodi za Srbiju, vraćanje ka njenom samosvojstvu, oslobođenju od tiranije jednoumnika i apostata. Dalje…

Časopis “Story”: Životna pobeda žigosane plemkinje – intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević

2017 / 03 / 21

Časopis “Story” je u svom svečanom, jubilarnom 600. broju (17. mart 2017.) objavio intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević pod naslovom “Životna pobeda žigosane plemkinje”:

“Piše: Saša Tošić
Foto: Andreja Damnjanović, Vladimir Lukić, privatna arhiva

Uskoro se navršava sedamdeset šest godina otkako je kneginja Jelisaveta Karađorđević s porodicom prognana iz otadžbine, kada je počeo njen dug i težak put ispunjen velikim ljubavima, ali i teškim trenucima i tragedijama koje je uspela da nadvlada i ostvari svoju životnu misiju da se vrati u Srbiju, rehabilituje svog oca i ispravi istorijske nepravde zbog kojih je mnogo propatila.

Kada postoji jasan, plemenit motiv i velika ljubav koja se nosi u srcu, nema neostvarivog cilja. Nekada to potraje danima, nekada nedeljama, godinama, a kada je reč o kneginji Jelisaveti Karađorđević (80), trajalo je decenijama, ceo njen život. Uspela je da ispuni svoju životnu misiju i sada zadovoljno i sa iskrenim osmehom može da posmatra panoramu svog Beograda iz stana u centru prestonice. Doma u kom skoro svakoga dana vitalnost tela održava jogom, a zdravlje duha razgovarajući sa sugrađanima, prodavcima na pijacama na kojima sama kupuje jabuke, krompir, crni luk… Iako je plemićkog porekla, kraljevske sluškinje nisu joj potrebne.

– Ne podnosim kada neko deli ljude na klase – kaže jedini živi član kraljevske porodice Karađorđević koji je došao na svet na tlu Srbije. Dalje…