Naslovna strana

Da li ste znali da Narodni muzej u Beogradu poseduje prvorazrednu kolekciju impresionističkih slika i dela drugih umetnika, koju je prikupio i donirao knez Pavle Karađorđević?

Moj otac je voleo i cenio lepotu i govorio je da treba gledati i pamtiti samo najbolja umetnička dela, kako bismo prema njima mogli da merimo inferiorne slike i umetničke objekte. Smatrao je da to pomaže našem razvoju i sazrevanju i da ne treba gubiti vreme na mediokritet.

Knez Pavle je počeo da prikuplja umetnička dela još 1925. godine, u vreme kada impresionisti još nisu bili popularni. “U januaru 1925. godine knez Pavle je, prilikom jednog susreta sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Marijom u Parizu, predložio da se u Beogradu osnuje Muzej moderne umetnosti. Kralj nije verovao da bi tako nešto bilo izvodljivo. Posle nekog vremena rekao je Pavlu da bi trebalo da se obrati ministru finansija, verujući da je time stavio tačku na njegov projekat – neostvariv zbog manja sredstava. Knez Pavle, međutim, nije odustajao. Iz jednog pisma Berensonu saznajemo šta je preduzeo:

Predložio sam ministru da ću mu ja garantovati stvaranje jezgra galerije moderne umetnosti. Znači, biće besplatno za državu, oni treba samo da obezbede lepu zgradu. Rečeno – učinjeno. Odavno sam bio bacio oko na izvanredan turski konak iz 18. veka, s lepim amamom – okruglom prostorijom s kupolom i nišama, koje bi bile odlične za statue. Odmah sam počeo sa akcijom i pisao velikom broju ljudi.

Pismo je iz januara 1926. godine, a turski konak je Konak kneginje Ljubice preko puta Saborne crkve i Patrijaršije. (…) Na svoja pisma knez Pavle je uskoro dobio ohrabrujuće odgovore. (…) A Knez je molio za svoj muzej ovako pišući:

Moja zemlja Srbija nema nijednu umetničku galeriju, a već mnogo godina želim da otvorim galeriju u Beogradu. Moja vlada je, naravno, obezbedila zgradu za tu svrhu, s tim da ja na početku obezbedim dovoljno slika da se stvori jezgro jedne nacionalne zbirke. Predlažem da to bude galerija moderne umetnosti i da se u njoj ne izlažu dela nastala pre devetnaestog veka.”

(Miodrag Janković: Knez Pavle – od lepote do istine, Beograd, 2004).

Tako je 1929. godine, po ideji i posle višegodišnjih priprema kneza Pavla, osnovan Muzej savremene umetnosti. Šest godina kasnije, 1935. godine, u zgradi Novog dvora osnovan je Muzej kneza Pavla, u koji su uključene zbirke Muzeja savremene umetnosti i Istorijsko-umetničkog muzeja. Direktor novoosnovanog muzeja bio je Milan Kašanin.

Na otvaranju Muzeja, 18. januara 1935, knez Pavle je rekao:

Posle Svetskog rata, opet su naše tekovine od preko jednog stoleća bile delom upropašćene. Teška sudbina našeg naroda, koja nas je od pamtiveka pratila i koja je nemilosrdno rušila napore prepthodnih generacija, još se jednom ponovila. Trebalo je spasti ono malo zaostalog blaga i prikupiti retke ostatke koje je opšta i sudbonosna oluja poštedela. Mi smo to u granicama mogućnosti učinili, i tome pridodali jednu reprezentativnu zbirku moderne umetnosti našeg doba, koliko se to moglo učiniti sa našim skromnim sredstvima…

Nadam se da će Beograđani sa ponosom i pijetetetom posmatrati relikvije naše teške istorije i iz njih crpeti ljubav za tradicije i nauk za budućnost. Svaka stopa je bila krvlju natopljena i naša je dužnost da se setimo gigantskog napora koji je sada krunisan uspehom. Na nama je da to veliko i krasno delo sačuvamo. Retki ostaci naših prvih i slavnih nacionalnih neimara Nemanjića nalaze se u prizemlju. Na provom spratu samo jedna otvorena vrata odvajaju Karađorđevu sobu od Miloševe – napore jedne i druge dinastije za dobro i veličinu otadžbine. Drugi sprat je posvećen modernoj umetnosti i ja se nadam da će koristiti našim mladim umetnicima kod kojih nailazimo na toliko dara…

Cela kolekcija savremene umetnosti iz Muzeja kneza Pavla sada se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Nadam se da će posetioci uskoro biti u prilici da uz ove slike pročitaju objašnjenje o tome odakle potiču i da je knez Pavle zaslužan za to što su nam dostupne. Do sada nema ni reči o tome.