Naslovna strana

Dnevni list Blic je 13. septembra 2025. godine objavio intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević, povodom njene autobiografije “Tamo daleko”, koja je objavljena u izdanju kuće Vukotić media. Razgovor sa Kneginjom vodila je noviarka Dafina Dostanić.

“Autobiografija knjeginje Jelisavete Karađorđević ‘Tamo daleko’ nije samo knjiga sećanja – to je most između prošlosti i sadašnjosti, između ličnog i opšteg.

U njenim rečima oseća se snaga jedne žene koja je imala hrabrosti da sačuva svoje uspomene od zaborava i da ih pretoči u svedočanstvo o vremenu, ljudima i događajima koji su oblikovali ne samo njen život, već i život jednog naroda.

Suptilno i iskreno, ona nas vodi kroz stranice koje podsećaju koliko su dragoceni glasovi onih koji su živeli, voleli, patili i nadali se ‘tamo daleko’, a zapravo bili uvek blizu srca.

– Moja autobiografija obuhvata period od početka mog života. Dnevnik sam počela da pišem kada sam imala 16 godina. U međuvremenu sam čitala i dnevnike moje majke i zapisivala sve zanimljive stvari. Moj sin me je uvek terao da pišem memoare. Tako sam odlučila da nađem prevodioca. Srela sam gospođu Nedeljković. Ona je jako inteligentna žena i sve je razumela kako sam zamislila. I Manja Vukotić me je uporno nagovarao da napišem autobiografiju i da se ona objavi – započinje priču za ‘Blic’ knjeginja Jelisaveta Karađorđević.

Zbog čega se autobiografija zove ‘Tamo daleko’?

– Ta ideja mi se iznenada dopala. Prisećala sam se kada sam bila u inostranstvu i u Americi kada sam čula srpski jezik. Tada sam se setila pesme ‘Tamo daleko’ i pomislila tada da će baš to biti naslov moje knjige.

Koliko vam je bilo emotivno i teško napisati ovu knjigu i prisetiti se svih stvari?

– Ne, nije mi bilo teško. Bila je to avantura. Inače, bilo mi je tužno i teško kada sam čula moj jezik na ulici. Tada sam rekla sebi: ‘Ja pripadam Srbima ali ne mogu da komuniciram sa njima, oni mene ne poznaju. Ja za njih uopšte ne postojim.’ Nisam znala jezik i nisam mogla sa njima da pričam. To je bila velika frustracija. Bilo mi je veoma teško i tada sam bila odlučna da moram da nađem način da se vratim u Srbiju. Sve sam pokušala i došla sam oktobra 1987. godine.

Koji događaj je bio najteži da se stavi na papir?

– Možda smrt moga oca kneza Pavla. Ja sam patila što on nikada nije mogao da se vrati u svoju zemlju. On je umro 1976. godine. I meni je bilo tužno kada sam gledala koliko je patio zbog toga. Ne samo zbog povratka u zavičaj, već i zbog maltretiranja i nerazumevanja. Oni su njega proglasili izdajicom i to je bilo strašno.

Da li ste nešto izostavili u svojoj autobiografiji, jer nije bilo mesta?

– Ne, ja sam dosta pokrila i zaista sam bila otvorena dok sam pisala knjigu. Inače, sve što nisam stavila u autobiografiji, možda će biti u drugoj knjizi. Čak sam nedavno, šaleći se, izjavila da će se moja sledeća knjiga zvati ‘Devet života’, pošto sam kao mačka. Živela sam najmanje 9 dugačkih života (smeh). (…)”

Intervju sa princezom Jelisavetom u celosti možete pročitati OVDE.