Naslovna strana

Kneginja Jelisaveta je 8. maja u Domu kulture u Gacku svečano otvorila izložbu “Knez Pavle Karađorđević, kraljevski namesnik 1934-1941”, jedinstvenu postavku koja kroz odabranu kolekciju dokumenata iz bogate istorijske građe svedoči o Kneževoj delatnosti u godinama pre Drugog svetskog rata. Poželevši dobrodošlicu brojnim posetiocima izložbe, kneginja je izrazila nadu da će prikazani arhivski izvori doprineti objektivnijem tumačenju istorije Jugoslavije: “Vi znate da je moj otac ovde bio tretiran kao izdajnik. Nadam se da će, u svetlu novih dokaza i autentičnih dokumenata, naša istorija doživeti promene. Živeti u zabludi znači izgubiti samopouzdanje, a to može biti pogubno za jedan narod.”

Miladin Milošević, direktor Arhiva Jugoslavije, ovom prilikom je ukazao na činjenicu da knez Pavle u javnosti i istorijskoj nauci ne zauzima mesto koje mu pripada: “Period koji ova izložba nastoji da pokaže je upravo vreme kada je bio na čelu države, vreme naglog uspona nacizma i fašizma u svetu. Namesnik knez Pavle je stavljen u veliku ljudsku i političku dilemu. Vlada je donela odluku da se pristupi trojnom paktu. Odluku je podržao i knez. Potpisano je pristupanje uz četiri note koje do sada nisu bile poznate javnosti, a koje bacaju potpuno novo svetlo na tu odluku. Kao nijedna zemlja, Jugoslavija je tada dobila garancije da Nemačka neće prevoziti svoje trupe preko njene teritorije, da neće tražiti da jugoslovenska vojska učestvuje na strani sila osovine, garantovala je suverenitet i teritorijalni integritet. Sporazumom je predviđeno i da se Jugoslaviji nakon rata obezbedi izlaz na more pripajanjem luke Solun. No, dva dana nakon potpisivanja, 27. marta, došlo je do puča, a svi znamo kako su se stvari dalje odvijale.“ Dalje…