Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević

Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević » Arhiva

BLIC: Princ dvoboja, legionar i ataman – ko je bio knez Arsen Karađorđević, najodlikovaniji srpski oficir

2017 / 09 / 5

Dnevni list Blic je u svom broju od 3. septembra 2017. godine objavio tekst “Princ dvoboja, legionar i ataman – ko je bio knez Arsen Karađorđević, najodlikovaniji srpski oficir”, autora Ranka Pivljanina:

Ako je nešto bilo nepoznato u pogledu junaštva i vojničke veštine vožda Karađorđa, moglo se videti u životu i delima njegovog unuka kneza Arsena, najmlađeg brata kralja Petra Karađorđevića.

Avanturistički duh i sablja o pojasu vodili su ga od Rusije i Francuske preko Balkana, pa sve do Afrike, Indokine, Kine i Japana. Odrastao je u izgnanstvu (rođen je u Temišvaru 1859. godine kao deseto dete kneza Aleksandra Karađorđevića) zbog neslaganja između porodica Karađorđević i Obrenović. Osim što je po ocu bio Karađorđev unuk, po majci je bio potomak čuvene porodice Nenadović – deda mu je bio vojvoda Jakov Nenadović. Školovao se u Francuskoj, gde je završio Licej “Luj Veliki” u Parizu, dok će visoko vojno obrazovanje steći na Vojnoj akademiji u Petrogradu. Njegov vojnički put započeo je u Francuskoj legiji stranaca, sa kojom je stigao do Alžira, ratovao je u Kini, učestvovao je u gušenju pobune neregularnih trupa Crni barjaci, fanatičnog plemena koje se bunilo protiv francuske kolonijalne vlasti u Indokini i njegovo ime se pročulo posle pokazane hrabrosti i umeće u nekoliko velikih bitaka u tom kinesko-francuskom ratu (1884-1885. godine). Dalje…

Princeza Jelisaveta: Muzej je dar moga oca srpskom narodu

2017 / 04 / 21

Foto: Igor Pavićević

Časopis “Nedeljnik” je objavio intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević, pod naslovom “Muzej je dar moga oca srpskom narodu”.

“Moj otac se zaista mnogo razumeo u umetnost i to je bila njegova ljubav, zato je i napravio tako fantastičan muzej, prvi takav na Balkanu

Knez Pavle Karađorđević je muzeju koji danas nosi ime “Narodni muzej” – i čije ponovno otvaranje se još uvek čeka – poklonio 440 slika i 58 skulptura. A danas nema ni naznaka o njegovom daru muzeju koji je od 1935. do 1944. nosio njegovo, a zbog “specifične” situacije sa renoviranjem Muzeja, što se šire javnosti tiče, nema ni naznaka tim slikama i skulpturama.

Najava novoizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će kabinet šefa države preseliti u nekadašnji SIV, a da će se Novi dvor na Andrićevom vencu iskoristiti za “muzejske svrhe”, ponovo je pokrenula pitanje o obnovi i Muzeja kneza Pavla koji je u međuratnom periodu bio među najsavremenijima u Evropi.

Prizemlje Muzeja kneza Pavla kojim je upravljao naš najveći istoričar umetnosti Milan Kašanin, je prikazivalo predmete materijalne kulture iz praistorije, antike i srednjeg veka. Prvi sprat su krasili spomenici jugoslovenske umetnosti 19. veka, a na drugom spratu nalazila se zbirka savremene evropske umetnosti…

Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, kaže da je najfascinantnije u priči o muzeju što je njen otac imao toliki osećaj za umetnost “da je znao da su impresionisti tako veliki umetnici, čak i kada nisu bili u modi”.

“To je divna kolekcija, nešto su bili pokloni, neke predmete smo mi kupovali. I to je odvojeno od zbirke u Belom dvoru, tamo su bile njegove privatne slike. Ovo je bio njegov dar srpskom narodu”, kaže Jelisaveta Karađorđević. Ona za Nedeljnik govori zašto je važno da se obnovi muzej njenog oca. Dalje…

Povratak Muzeja kneza Pavla: Treba nam vratiti sećanje na budućnost

2017 / 04 / 20

Piše Miodrag Janković, istoričar

Stigla je vest da će novoizabrani predsednik Republike premestiti predsedništvo sa Andrićevog venca na Novi Beograd, a da će se u zgradi gde je sad sedište predsednika obnoviti Muzej kneza Pavla. To jest, kao što se knez vratio, eto i njegov muzej bi trebalo da se vrati tamo gde pripada, gde je bio, kada je važio za ponos Beograda i Srbije

Našu srpsku biblioteku uništile su nemačke Luftvafe bombe, naš srpski Muzej kneza Pavla upropastili su zavist i prostakluk komunista.

I kako je to sam knez Pavle rekao na otvaranju svog muzeja, 18. januara 1935, teška sudbina našeg naroda, koja nas je od pamtiveka pratila, i koja je nemilosrdno rušila napore prethodnih generacija, još jednom se ponovila.

Sada je valjda jasno zašto je trebalo rehabilitovati kneza Pavla, zašto je bilo od velike važnosti vratiti njegov prah u Srbiju gde sada počiva u Crkvi Svetog Velikomučenika Georgija, pod lozom velikoga Vožda, na Oplencu.

Bili su to značajni koraci ka slobodi za Srbiju, vraćanje ka njenom samosvojstvu, oslobođenju od tiranije jednoumnika i apostata. Dalje…