RSS RSS

Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević » Vesti » Knez Pavle konačno na Oplencu

Knez Pavle konačno na Oplencu

Posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića biće izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu u četvrtak, 4. oktobra, i u petak, 5. oktobra 2012. godine. Nakon toga će biti prebačeni u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde će biti sahranjeni u subotu, 6. oktobra 2012., uz najveće državne počasti. Sahrani će prisustvovati državni vrh Srbije, ugledne javne ličnosti i brojne ličnosti iz inostranstva. Kneginja Jelisaveta u razgovoru za dnevni list Press ističe: “To što će moji roditelji i brat biti sahranjeni na Oplencu predstavlja moj najveći podvig od povratka u Srbiju. Moj otac je vitez, mučenik i heroj, a ne izdajnik, kako se ovde o njemu godinama učilo. Ova sahrana je potvrda da njegov narod želi da on bude u svojoj zemlji.”

Posmrtni otaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole ekshumirani su 28. septembra sa groblja u Lozani u Švajcarskoj, u prisustvu kneginje Jelisavete, njene dece i ambasadora Srbije u Švajcarskoj.

Miodrag Janković, književnik, istoričar i urednik sajta “27. mart”, u tekstu “Pohvala knezu” (Press, 30.10.2012.) piše:

“Nema u srpskoj istoriji ličnosti koja se s njim može uporediti. Blagorodnijeg kneza nismo imali. Ni lepšeg, ni otmenijeg, ni učenijeg, ni tragičnijeg. U njemu je živela srpsko-ruska duša: ono najbolje što je krasilo rasno rusko plemstvo i najvrednije što je dala loza velikog srpskog vožda.

Knez je bio istančani evropejac i anglofil, ali srbocentričan. Duboko svestan svoga porekla, imao je snažan osećaj odgovornosti i kao prvi namesnik mučio se pred svaku važniju odluku. I dok je u mladosti, kako je zapisao Pol Moran, bio bledog lika, kao kamelija u butonijeri njegovog fraka, tako je kao vladar često imao sivu boju lica i pogled isposnika.

U doba regentstva čak i oni misleći Srbi su davali prednost intuitivcima u politici, a kneza su ogovarali da je odrođen i nadmen. Nije imao kome da se poveri, pa je radije vodio neme razgovore sa velikim umetnicima čije slike su krasile njegove odaje. Kao nekada Pol Sezan, koji je svoje tajne i zebnje poveravao staroj maslini u dnu svoga vrta, tako je knez razgovarao sa Pusenom, El Grekom, Veronezeom… U vrtlogu vremena, dok se u Evropi pripremao snovi rat, usamljen na kormilu državnog broda, knez je pokušavao da izbegne sečiva crnih talasa i podmukle hridine u buri, znajući da se nesreće ne mogu izbeći, ali se mogu savlađivati. Vladavinu je smatrao pre svega kao obavezu pred sobom. Bio je duboko svestan koliko je skupo plaćena naša sloboda i koliko su dragoceni srpski životi.”

Saznajte više…