Naslovna strana

Kneginja Jelisaveta je 8. maja u Domu kulture u Gacku svečano otvorila izložbu “Knez Pavle Karađorđević, kraljevski namesnik 1934-1941”, jedinstvenu postavku koja kroz odabranu kolekciju dokumenata iz bogate istorijske građe svedoči o Kneževoj delatnosti u godinama pre Drugog svetskog rata. Poželevši dobrodošlicu brojnim posetiocima izložbe, kneginja je izrazila nadu da će prikazani arhivski izvori doprineti objektivnijem tumačenju istorije Jugoslavije: “Vi znate da je moj otac ovde bio tretiran kao izdajnik. Nadam se da će, u svetlu novih dokaza i autentičnih dokumenata, naša istorija doživeti promene. Živeti u zabludi znači izgubiti samopouzdanje, a to može biti pogubno za jedan narod.”

Miladin Milošević, direktor Arhiva Jugoslavije, ovom prilikom je ukazao na činjenicu da knez Pavle u javnosti i istorijskoj nauci ne zauzima mesto koje mu pripada: “Period koji ova izložba nastoji da pokaže je upravo vreme kada je bio na čelu države, vreme naglog uspona nacizma i fašizma u svetu. Namesnik knez Pavle je stavljen u veliku ljudsku i političku dilemu. Vlada je donela odluku da se pristupi trojnom paktu. Odluku je podržao i knez. Potpisano je pristupanje uz četiri note koje do sada nisu bile poznate javnosti, a koje bacaju potpuno novo svetlo na tu odluku. Kao nijedna zemlja, Jugoslavija je tada dobila garancije da Nemačka neće prevoziti svoje trupe preko njene teritorije, da neće tražiti da jugoslovenska vojska učestvuje na strani sila osovine, garantovala je suverenitet i teritorijalni integritet. Sporazumom je predviđeno i da se Jugoslaviji nakon rata obezbedi izlaz na more pripajanjem luke Solun. No, dva dana nakon potpisivanja, 27. marta, došlo je do puča, a svi znamo kako su se stvari dalje odvijale.“ Dalje…

Istorijski muzej Srbije svečano je otvorio izložbu “U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-53” autora dr Srđana Cvetkovića, naučnog saradnika Instituta za savremenu istoriju, u sredu, 16. aprila 2014. godine, u 18 časova, na platou na trgu Nikole Pašića. Na otvaranju su govorili dramski pisac Dušan Kovačević, književnik Dragoslav Mihailović, Ljiljana Pekić, udovica književnika Borislava Pekića, Njeno Kraljevsko Visočanstvo princeza Jelisaveta Karađorđević, Miroslav Živković, v.d. direktora Istorijskog muzeja Srbije, i autor izložbe dr Srđan Cvetković.

Dušan Kovačević se prisutnima obratio rečima: “Ova izložba je svojevrsna poruka da nijedan zločin ne sme biti zaboravljen i ostati nekažnjen. Oni koji su ubijali 1945. godine nisu verovali da će žrtvama njihovog terora biti ukazano osnovno ljudsko poštovanje. Mi smo ovde da to učinimo između ostalog i ovom izložbom. Ovo nije poziv na nove podele već podstrek da se nastradalim građanima Srbije podigne spomenik. Nadam se da će se to jednog dana dogoditi.”

Princeza Jelisaveta Karađorđević je pozdravila okupljene građane i rekla da je srpski narod vekovima bio ubijan i obespravljen ali da se sada probudio: “Pred nama imamo izložbu u ime istine koja je nezadrživa. Istine koja će opomenuti sve u budućnosti da ne čine takve događaje.”

Autor Srđan Cvetković je istakao da izložba govori o teškim stradanjima i ubistvima bez suda, političkim osuđenicima, Golom Otoku, mukama seljaka u vreme otkupa i kolektivizacije, političkoj kulturi toga doba i progonima: “Prvi cilj je da progovorimo o tome, ne da bi delili Srbiju, jer nas nije vodila mržnja, nego želja da suočimo deo društva iporazgovaramo o tim teškim temama, kako bi unapredili političku kulturu kod nas, toleranciju i razumevanje.” Dalje…