Naslovna strana

Piše Miodrag Janković, istoričar

Stigla je vest da će novoizabrani predsednik Republike premestiti predsedništvo sa Andrićevog venca na Novi Beograd, a da će se u zgradi gde je sad sedište predsednika obnoviti Muzej kneza Pavla. To jest, kao što se knez vratio, eto i njegov muzej bi trebalo da se vrati tamo gde pripada, gde je bio, kada je važio za ponos Beograda i Srbije

Našu srpsku biblioteku uništile su nemačke Luftvafe bombe, naš srpski Muzej kneza Pavla upropastili su zavist i prostakluk komunista.

I kako je to sam knez Pavle rekao na otvaranju svog muzeja, 18. januara 1935, teška sudbina našeg naroda, koja nas je od pamtiveka pratila, i koja je nemilosrdno rušila napore prethodnih generacija, još jednom se ponovila.

Sada je valjda jasno zašto je trebalo rehabilitovati kneza Pavla, zašto je bilo od velike važnosti vratiti njegov prah u Srbiju gde sada počiva u Crkvi Svetog Velikomučenika Georgija, pod lozom velikoga Vožda, na Oplencu.

Bili su to značajni koraci ka slobodi za Srbiju, vraćanje ka njenom samosvojstvu, oslobođenju od tiranije jednoumnika i apostata. Dalje…

Časopis “Story” je u svom svečanom, jubilarnom 600. broju (17. mart 2017.) objavio intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević pod naslovom “Životna pobeda žigosane plemkinje”:

“Piše: Saša Tošić
Foto: Andreja Damnjanović, Vladimir Lukić, privatna arhiva

Uskoro se navršava sedamdeset šest godina otkako je kneginja Jelisaveta Karađorđević s porodicom prognana iz otadžbine, kada je počeo njen dug i težak put ispunjen velikim ljubavima, ali i teškim trenucima i tragedijama koje je uspela da nadvlada i ostvari svoju životnu misiju da se vrati u Srbiju, rehabilituje svog oca i ispravi istorijske nepravde zbog kojih je mnogo propatila.

Kada postoji jasan, plemenit motiv i velika ljubav koja se nosi u srcu, nema neostvarivog cilja. Nekada to potraje danima, nekada nedeljama, godinama, a kada je reč o kneginji Jelisaveti Karađorđević (80), trajalo je decenijama, ceo njen život. Uspela je da ispuni svoju životnu misiju i sada zadovoljno i sa iskrenim osmehom može da posmatra panoramu svog Beograda iz stana u centru prestonice. Doma u kom skoro svakoga dana vitalnost tela održava jogom, a zdravlje duha razgovarajući sa sugrađanima, prodavcima na pijacama na kojima sama kupuje jabuke, krompir, crni luk… Iako je plemićkog porekla, kraljevske sluškinje nisu joj potrebne.

– Ne podnosim kada neko deli ljude na klase – kaže jedini živi član kraljevske porodice Karađorđević koji je došao na svet na tlu Srbije. Dalje…

Kćerka kneza namesnika nekadašnje Jugoslavije kaže da je dom njenog detinjstva nezakonito otet

Cirih – Vlada Slovenije je pretvorila dvorac Brdo u istaknutu pozornicu na kojoj se odvija međunarodna diplomatija, uključujući i čuveni susret između predsednika Džordža V. Buša i Vladimira Putina. Sada članovi svrgnute jugoslovenske kraljevske porodice žele da im se dvorac u javnom vlasništvu vrati – ili da barem budu obeštećeni za ono što smatraju višedecenijskom krađom svoje imovine.

„Svi odlaze tamo“, kaže osamdesetogodišnja princeza Jelisaveta od Jugoslavije tokom skorašnjeg intervjua. „Niko ne zna istinu koja stoji za svega toga.“

Princeza Jelisaveta i udovica njenog pokojnog brata nedavno su podnele tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u Francuskoj, zahtevajući restituciju dvorca iz 16. veka i okolnog zemljišta.

Imanje je nacionalizovano tokom 1940-ih, kada je Slovenija još uvek bila deo Jugoslavije. U međuvremenu su u njemu održavani međunarodni sastanci uglednih zvanica, uključujući i susret iz 2001. godine, kada je gospodin Buš, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio da je gledao u oči svog ruskog kolege, gospodina Putina, i „prepoznao njegovu dušu“. Među posetiocima dvorca bili su i Bil Klinton i papa Jovan Pavle II.

Pristupanje srednjeevropskih i istočnoevropskih zemalja, kao što je Slovenija, Savetu Evrope nakon pada komunizma, zbačenoj kraljevskoj porodici je omogućilo da se bori za restituciju putem suda za ljudska prava. Svetozar Rajak, vanredni profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka (London School of Economics and Political Science), izjavio je da bi presuda u korist princeze Jelisavete i njene snaje mogla da pokrene lavinu sličnih tužbi širom regiona.

Princeza Jelisaveta i njena porodica ispred dvorca Brdo (fotografija zabeležena kasnih 1930-ih)

Princeza Jelisaveta kaže da je provodila leta u Brdu u vreme kada je dvorac bio u posedu njenog pokojnog oca, kneza Pavla, i da želi da se imanje vrati u njeno vlasništvo. Druge oduzete nepokretnosti su princezi Jelisaveti i njenoj porodici vraćene; 2013. godine je uspela da povrati vilu u Beogradu, nekadašnjoj prestonici Jugoslavije, a sada glavnom gradu Srbije.

Za razliku od presude vezane za beogradsku imovinu, donete od strane države željne da „uglanca“ svoj istorijski kontinuitet sa bivšom Jugoslavijom, pravni postupak za povraćaj dvorca Brdo od Slovenije – koja je 1991. godine stekla nezavisnost u borbi sa jugoslovenskim snagama – pokazao se kao dug i složen. Dalje…