Naslovna strana

U Belom dvoru, na periferiji Beograda, moja dva brata, Aleksandar i Nikola, kome smo od milja tepali Niki, imali su male električne automobile sa velikim baterijama ispod zadnjeg sedišta.

Ponosili su se ovim automobilima i, naravno, nisu dozvoljavali svojoj maloj sestri da dira njihovo „blago“.

A ja sam žudela da se provozam, te sam jednog dana, dok niko nije gledao, uskočila u jedan. Posmatrala sam kako Niki uključuje motor, pa sam uradila isto to.

Na moju radost, automobil se pokrenuo i ubrzo sam projurila sama dvorskom stazom.

Iza sebe sam čula povike – bili su to moja dadilja Id i stražar Bradić. Bradić me je sustigao i isključio motor. Podigao me je i predao dadilji, svoj zadihanoj od trčanja uzbrdicom.

Dalje…

U januaru 2001. godine krenula sam u dogovore i akciju povodom objavljivanja knjiga za decu. Izdavačka kuća “Zlatna knjiga” iz Beograda je objavila četiri knjige – a prva je bila bajka “Jabuka i leptir”. Potom su, u narednih par godina, objavljene i “Saša, ciganski pas”, “U carstvu duge” i “San maloga Karađorđa”.

Prva svečana promocija “Jabuke i leptira” održana je u Skupštini grada Beograda, simbolično na dan kada sam, šezdeset godina ranije, sa porodicom oterana iz rodnog grada. Drugi su govorili o knjizi, Raša Popov je bio nadahnut, bajku je čitala dramska umetnica Neda Arnerić, poredili su me sa Andersenom, a ja sam govorila samo možda minut, pomenuvši događaje od 27. marta 1941. godine. Potpisala sam mnogo knjiga i susrela mnogo prijatelja i poznanika. Američki ambasador Bil Montgomeri prvi je stigao na promociju. Bilo je i mnogo televizijskih ekipa. Veče su upotpunili muzika i koktel i gosti su bili veseli, topli i razdragani.

Dalje…