RSS RSS

Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević » Opšte » Ilustrovana Politika: Na privatnoj filmskoj projekciji sa Jelisavetom Karađorđević

Ilustrovana Politika: Na privatnoj filmskoj projekciji sa Jelisavetom Karađorđević

Ilustrovana Politika: Na privatnoj filmskoj projekciji sa Jelisavetom KarađorđevićUvaženi posetioci,

Časopis “Ilustrovana Politika” je u svom broju od 30. aprila 2013. godine objavio tekst “Kako miriše otadžbina” – intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević i Dušanom Đokovićem, osnivačem i predsednikom Saveta Akademije umetnosti i upraviteljem Fondacije “Milan Đoković”, zabeležen tokom privatne projekcije filma “Miris bosiljka”, upriličene u Plavoj sali Akademije umetnosti specijalno za novinarsku ekipu “Ilustrovane Politike”.

KAKO MIRIŠE OTADŽBINA

Piše: Srđan Jokanović
Foto: Vladimir Marković

Dušan Đoković, producent dokumentarnog filma ‘Miris bosiljka’, jedinog ikada snimljenog o tragičnoj sudbini kneza Pavla, organizovao je za njegovu ćerku i ekipu ‘Ilustrovane Politike’specijalno prikazivanje tog dela koje će se uskoro naći i pred domaćom i svetskom publikom.

Iako je posle sahrane i opela ocu knezu Pavlu, majci kneginji Olgi i bratu kneževiću Nikoli koji su prošlog oktobra održani u porodičnoj grobnici Karađorđevića na Oplencu uzviknula ‘misija je završena’, kneginja Jelisaveta nipošto nije stavila tačku na kontroverznu i tragičnu životnu priču oca.

Dve decenije duga borba za rehabilitaciju kneza Pavla i njegov povratak u domovinu ima i svoj nastavak. Upravo je završen dokumentarni film ‘Miris bosiljka’ o sahrani porodice kneza Pavla upotpunjen originalnim snimcima i fotografijama iz vremena kada je studirao, službovao i bio namesnik jugoslovenske vlade u osvit Drugog svetskog rata. Film je prikazan u Muzeju jugoslovenske kinoteke zahvaljujući čijoj bogatoj arhivi je reditelj i scenarista Dragan Elčić uspeo da napravi prvo celovito delo posvećeno tragičnom knezu.

Posle svečane premijere u prepunoj dvorani Kinoteke, u kojoj se sedelo i na pomoćnim stolicama i stajalo na prolazima i stepeništu, Dušan Đoković, upravitelj fondacije ‘Milan Đoković’, koja je producent ‘Mirisa bosiljka’, organizovao je posebnu, privatnu projekciju tog filma samo za ekipu ‘Ilustrovane Politike’. Sa kneginjom, njenim prijateljem i saradnikom Draganom Babićem stižemo u prostorije Akademije umetnosti čiji je Đoković osnivač i predsednik.

Jelisaveta, odevena u elegantnu crno-tamnozelenu kombinaciju, sa visokim potpeticama, hitro preskače stepenike sve do trećeg sprata gde se nalazi takozvana Plava sala ovog zdanja smeštenog preko puta parka Manjež. Nekoliko gledalaca u sali pažljivo posmatra smenu snimaka iz prošlosti i sadašnjosti, novinske naslove, poput ‘Celog života sanjam svoj dom’, Jelisavetu kako obilazi grobove svojih predaka koji su sada na okupu, u njenoj blizini, gde može da brine o njima i o svojoj deci i unucima koji joj često dolaze u posetu iz Amerike i Engleske.

– Ovo je Lozana, Švajcarska, to su moji sin i ćerka – objašnjava nam Jelisaveta dok na platnu promiču snimci ekshumacije njenih roditelja i brata sa groblja u Lozani kojoj su prisustvovali ćerka Ketrin Oksenberg i sin Nikolas Balfur.

Najpotresniji trenutak

Kaže da je to za nju najpotresniji deo filma. ‘Pre dvadeset pa čak i pre deset godina tako nešto bilo je nemoguće da se dogodi’, kaže Jelisaveta. Sada zna da će jednog dana i njeni potomci, iako trenutno rasuti po svetu, nastaviti da čuvaju porodičnu tradiciju i sećanje na pretke.

Uznemiri je svako novo gledanje prenosa moštiju njenih najmilijih od Švajcarske preko Austrije, Slovenije i Hrvatske do granice sa Srbijom, rasplače je podsećanje na to sa kakvom poštom su dočekani ostaci kneza Pavla, sedam decenija pošto je prognan iz domovine. Suza se nazire i kada objašnjava naslov filma:

– Miris bosiljka je za njega bio miris otadžbine, uvek ga je podsećao na Jugoslaviju i Beograd – kaže kneginja.

(…)

Ilustrovana Politika: Na privatnoj filmskoj projekciji sa Jelisavetom KarađorđevićDušan Đoković nam objašnjava da je ceo film bio iznenađenje za Jelisavetu:

– Mi smo od početka  znali da hoćemo film i naša ekipa sa dve kamere je snimala ceo događaj, od početka do kraja, trudeći se da Jelisavetu ne uznemiravamo sa našim planovima, tako da je ‘Miris bosiljka’ bio neka vrsta poklon-iznenađenja za kneginju.

Posle pogibije njenog brata kneževića Nikole u automobilskoj nesreći u Engleskoj početkom pedesetih godina, pariski dom kneza Pavla utonuo je u muk i mrak. Pavle i Olga su retko izlazili, retko se osmehivali i malo govorili. Boreći se s roditeljskom i svojom tugom i depresijom, Jelisaveta je tada krenula u veliki set, ne mogavši da izdrži više taj pritisak kod kuće.

– Ovo je portret mog brata Nikole koji je naslikala moja tetka Marina, vojvotkinja od Kenta – objašnjava nam prizore sa platna. – Njen sin Majkl bio je na sahrani mog oca u Srbiji.

Pitam je da li je nekad zamišljala kako bi izgledao njen život da nije bilo atentata na kralja Aleksandra Prvog i da njen otac nije preuzeo nezahvalnu ulogu spasavanja zemlje u vreme ratova?

– Razmišljala sam – kaže posle kraće pauze. – Nisam sigurna… verovatno ne bih videla toliko sveta niti stekla tako veliko iskustvo.

Ali, možda bi Srbija ostala monarhija, a ona sve vreme bila kneginja, nastavljam sa varijantama alternativne istorije?

– Možda, ali u tom slučaju ne bih se školovala u Francuskoj i Engleskoj, kao što nisu ni moja majka, tetke i druge rođake. Žene su uvek ostajale kod kuće i imale profesore koji su dolazili na dvor. Nisam sigurna da bih to volela.

Usponi i padovi u životu njene porodice, srećni i tužni trenuci, smenjuju se kako u stvarnosti, tako i u filmu. Jednog trenutka nam sa radošću pokazuje devojčice na ekranu, njene unuke, koje su došle na sahranu pradedi:

– Ova plava je Olimpija, ova druga je Glorija, obe su deca mog sina Nikolasa. Ima još dve ćerke, Indiju i Džordžiju. I one su bile, ali u filmu ih nema.

Puna sala Kinoteke na premijeri filma MIRIS BOSILJKA

Dok slušamo istorijski tekst koji govore glumci Biljana Đurović i Nebojša Dugalić i gledamo početke puta za ostvarenje Jelisavetinog sna o povratku u zemlju u kojoj je rođena 1936. godine, a iz nje izbačena kao petogodišnja devojčica, pitam je kako je njena majka, kneginja Olga, reagovala kada se Jelisaveta prvi put tajno ‘ušunjala’ u Jugoslaviju 1987. kao supruga jednog latinoameričkog ambasadora? Tada je još bila na snazi zabrana povratka Karađorđevića u Jugoslaviju.

– Mama je bila šokirana kada sam joj rekla šta sam uradila! Napisala mi je pismo koje ću vam jednom pokazati.

(…)

Đoković najavljuje budući život sadašnjeg filma ‘Miris bosiljka’: objavljivanje na di-vi-diju i spremanje nove verzije za inostrano tržište.

Istovremeno, Jelisaveta uporno i strpljivo radi na prikupljanju novca pomoću kojeg bi se od scenarija koji je pisala njena ćerka Ketrin Oksenberg snimio igrani film o knezu Pavlu, sa američkim glumcima, na engleskom jeziku.

– I ovo što smo do sada uradili pravi je podvig, a da li ćemo uspeti da nađemo petnaestak miliona evra za ovaj film, videćemo.”

Saznajte više…

Kategorije: Opšte