Naslovna strana

Prošao je april.

April je poseban mesec u mom životu.

Sedmog aprila je moj rođendan, a petnaestog aprila je bio rođendan mog oca, po starom kalendaru.

Moj najomiljeniji brat Niki umro je dvanaestog aprila.

Imao je samo 25 godina i izgubio je život sam, usred noći, kada mu se automobil prevrnuo, a on se udavio u plitkom jarku.

***

“Kraj otvorenog prozora, osvetljen samo svetlom praskozorja, stajao je Pavle. Naglo se probudio i više nije mogao da zaspi. Događalo mu se to i ranije. Noć je bila praćena košmarnim snovima i probudio se sa čudnim predosećanjem… Nije mogao sebi da ga objasni, da ga svrsta u bilo koju kategoriju.

Pretpostavljao je da je u pitanju uzbuđenje što će se deca i prijatelji okupiti na njegov rođendan. Pomislio je da je u pitanju Olgino odsustvo. Nije bila kraj njega. Iako su im spavaće sobe bile odvojene, skoro da se noću nisu odvajali. Užasno mu je nedostajala.

Posmatrajući prostor oko kuće u ulici Šefer, iz dubine kuće začuo je zvuk telefona. U njemu se najednom javilo neko čudno zloslutno predosećanje.

Na vratima se pojavila Jelisaveta. Bila je samrtnički bleda.

Dalje…