PRESS: Intervju s kneginjom Jelisavetom povodom rehabilitacije kneza Pavla

Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević » Vesti » PRESS: Intervju s kneginjom Jelisavetom povodom rehabilitacije kneza Pavla

PRESS: Intervju s kneginjom Jelisavetom povodom rehabilitacije kneza Pavla

December 16th, 2011

Uvaženi posetioci,

Dnevni list “Press” je u svom broju od 16. decembra 2011. godine objavio tekst pod naslovom “Neću se smiriti dok oca ne sahranim na Oplencu” – intervju s princezom Jelisavetom. Povod za razgovor Princeze i novinarke Violete Nedeljković bila je presuda Višeg suda u Beogradu, kojom je Nj.K.V. knez Pavle Karađorđević rehabilitovan posle gotovo 70 godina.

“Kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, juče nije mogla da zadrži suze, presrećna što je posle sedam decenija skinuta etiketa ratnog zločinca sa imena njenog oca.

Ona u intervjuu za Press priznaje da ima još samo jednu veliku želju – da kneza Pavla sahrani na Oplencu.

Kako ste se osećali kada ste čuli vest da je vaš otac rehabilitovan?
– Bilo je to kao da je odjednom odleteo neki ogroman teret. Oblak koji je ispario posle 70 godina. Bilo je jako teško živeti u senci laži i neprijatnosti. I uvek mi je teško zbog njega, pošto je on bio potpuno nevin. Nije bio ni lopov, ni komunista, ni fašista, nego pošten čovek koji je hteo da spase svoj narod.

Šta mislite, da je vaš otac poživeo da čuje ovu vest, kako bi reagovao?
– On verovatno u to ne bi poverovao u početku, ali sigurna sam da bi bio vrlo dirnut, isto kao i ja.

Da li se knez Pavle potajno nadao da će jednog dana biti rehabilitovan?
– Ne! Ja sam optimista kao osoba, on je više bio pesimista. On bi rekao: „Ne možeš nikada da ideš nazad, to je gotovo zauvek. Ne možeš ni da zamisliš da možeš da se vratiš u svoju zemlju.” Meni je to uvek bila opsesija i kažem – zašto, ja sam ovde rođena, moram da se vratim u Srbiju. Pokušavala sam na svaki način da se vratim i uspela sam. Ja sam došla 1987. godine prvi put iako je to tada još uvek bilo protiv zakona. Ali bila sam uporna.

Kad se sad osvrnete, šta je vama lično i vašoj porodici bilo najteže?
– Svi vas preziru, ne pripadate nigde, imate titulu koja ništa ne vredi, nemate pasoš, nemate državljanstvo, nemate zavičaj, to je strašno teško da hodate kao lutalice čitavog života. Ja sam sada na neki način navikla, ali ne potpuno. Morala sam da se adaptiram da živim svuda, što je na neki način velika prednost, ali mnogo sam time i izgubila.

Da li se knez ikada pokajao zbog svoje odluke koja ga je skupo koštala?
– On se nije pokajao pošto je znao da nije imao drugog izbora, ali je njemu bilo najviše žao što Englezi nisu to razumeli, oni su nas izdali. I sada me interesuje da vidim njihovu reakciju, šta će da kažu kada čuju da je moj otac rehabilitovan.

Koje su prve slike koje vam prolaze kroz glavu kad pomislite na oca?
– Na dvoru, kad sam bila dete, i pre nego što je umro u bolnici u Parizu, teški dani u Africi kad nismo imali sredstava za život. Sada čitam šta neki kažu… To me strašno iznervira. Treba da čitaju našu knjigu „Istina o 27. martu” da bi i znali istinu. To je sada neophodno. I moram da ih sahranim na Oplencu. (…)”

Posetite sajt dnevnog lista “Press” i pročitajte intervju s kneginjom Jelisavetom u celini.